HR - Ljudski Resursi - Srbija

Nacrt zakona o sezoncima na strani poslodavaca

Nacrt zakona je pripremljen, odavno je prošao i javnu raspravu, ove godine se čak očekivalo njegovo usvajanje, ali je u stručnoj javnosti protiv njega dignuta prava bura protesta. Sindikati su zatražili od države da odustane od aktivnosti na izradi ovog zakonskog projekta, da bi na kraju ceo proces bio stopiran. Oglasila se i Američka advokatska komora koja je u izveštaju navela da je nacrt zakona neustavan. Spornim dokumentom predviđa se da, osim u poljoprivredi, poslodavac može da angažuje povremene radnike i u građevinarstvu, ugostiteljstvu, turizmu, kućnim i pomoćnim poslovima.

Stručnjaci za radno pravo i predstavnici sindikata smatraju da ovakvim nacrtom radnicima nije obezbeđena dovoljna pravna zaštita, da je nacrt „apsolutno neprihvatljiv” i samo na strani poslodavaca, ne i radnika, kao i da ne postoji potreba za njim, jer je sve to moglo da se uredi manjim izmenama u već postojećim zakonima. Ističu da bi novim zakonom vodeće grane privrede trebalo da se svedu na rad van radnog odnosa, jer svi ti sektori ponuđeni u novom nacrtu sada se tretiraju kao rad van radnog odnosa.

U poljoprivredi poslodavac sezonce može da angažuje na povremenim poslovima najviše 120 dana u toku kalendarske godine, a istog radnika najduže 90 dana godišnje u građevinarstvu, ugostiteljstvu, turizmu.

Kako ističe Jelena Mićić, savetnik za konkurentnost u NALED-u, (sproveo analize u sektorima: pomoć u kući, ugostiteljstvo i turizam, kreativna industrija i građevinarstvo), posle održane javne rasprave aktuelni nacrt je poslat na mišljenje svim ministarstvima.

– Ceo proces je bio stopiran, ali smo ovog jula imali novi sastanak sa Ministarstvom rada koje je bilo za to da treba opet pokrenuti proceduru otvaranja zakona. Oformljena je nova radna grupa, a ostala ministarstva, posebno građevinarstva i turizma, dala su podršku tome, jer su se pronašla u nacrtu, ali prvi sastanak ipak nije održan jer su najavljeni izbori – ističe Mićićeva.

Izvesno je jedino, dodaje ona, da će u novu radnu grupu biti uključeni i sindikati, predstavnici civilnog sektora, organizacije...

– Aktuelni nacrt je važeći, dok se ne donese novi. Rad radne grupe može da iznedri izmene i dopune postojećeg nacrta ili pak radna grupa može da predloži donošenje novog zakona, ako se izmeni više od 50 odsto članova postojećeg nacrta. To ćemo tek videti u narednom periodu – precizira Mićićeva, dodajući da ukoliko zakon bude usvojen , za njega već sada postoji softver koji se unapređivao nezavisno od novog predloga zakona.

– Postojeći softver za sezonce u poljoprivredi već ima odlične performanse, a da bi se softver proširio i na nove delatnosti, ipak treba da bude donet novi zakon – dodaje ona.

Dopunjenom verzijom zakona radnici iz ove, kao i ostalih delatnosti, dobiće samo bolju zaštitu, podsećaju u NALED-u. Cilj je da se svi oni prevedu iz rada na crno u legalne tokove, jer trenutno ne postoji model koji omogućava da se takvi radnici legalno angažuju u skladu s potrebama koje postoje.

Bezmalo petina radnika u neformalnoj sferi rada

Neformalno zapošljavanje jedan je od vodećih socioekonomskih izazova sa kojima se suočava Srbija. Neformalni rad čini 18,2 odsto zaposlenosti u Srbiji, i pored poljoprivrede, najčešće se javlja u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), pokazala je analiza NALED-a. Jedan od razloga jeste privremeni i povremeni karakter pojedinih vrsta poslova u ovim delatnostima na kojima se radnici angažuju na kraći vremenski rok, u većem intenzitetu, navode nadležni. Karakteristika privremenog rada u Srbiji jeste da je on izrazito kratak: 35 odsto radnika koji su privremeno angažovani rade kraće od tri meseca, još petina njih angažovana je na period do šest meseci, dok dodatnih 16 odsto radi do 12 meseci...

PP poslove ne treba uređivati zakonom o sezoncima

U nacrtu zakona sezonski rad ostaje van radnog odnosa, suprotno preporuci Međunarodne organizacije rada, a u Savezu samostalnih sindikata zato veruju da nema potrebe da se nacrtom zakona o sezoncima uređuje oblast privremeno-povremenih poslova (PP poslovi), jer je ona već uređena Zakonom o radu. U potpunosti se protive unošenju novih delatnosti u novi nacrt zakona u koji su stavljeni čitavi sektori i osnovna zanimanja, jer se ti sektori tako „prevlače” u poslove sa takozvanim povremenim karakterom, kao zamena za postojeće ugovore o privremenim i povremenim poslovima i ugovore o delu.